Увод за легуре челика

Поред гвожђа и угљеника, додавање осталих легирских елемената на челик назива се легура челика. Легура гвожђе-карбона састоји се од једног или више легирских елемената у модерирању доданим на основу обичног карбонског челика. Према различитим додатним елементима и одговарајућим техникама обраде, посебна својства као што је висока чврстоћа, висока жилавост, отпорност на хабање, отпорност на корозију, отпорност на ниски температуру, висока температурна отпорност на високу температуру и не магнетизам се могу добити.

Главни алегални елементи легура челика укључују силицијум, манган, хром, никл, молибден, волфрам, ванадијум, титанијум, ниобијум, цирконијум, кобалт, алуминијум, бакар, бор, ретку земљу итд.

Међу њима, ванадијум, титанијум, ниобијум, цирконијум итд. Су јаки елементи карбида у челику. Све док има довољно угљеника, могу да формирају своје карбиде под одговарајућим условима. Када нема угљеника или под високим температурама, они улазе у чврсто решење као атоми.

Манган, хром, волфрам и молибден су елементи формирања карбида, који један део улази у чврсто решење у атомској држави, а други део формира цементит за легуре за замену.

Алуминијум, бакар, никл, кобалт, силицијум итд. Су елементи који не формирају карбиде и углавном постоје у чврстом раствору у атомској држави.